93 MILIJARDE EVRA ODGOVORA: EU razmatra drastične mere protiv SAD, Makron traži oštar udar (FOTO/VIDEO)
Američki predsednikDonald Tramp zapretio je evropskim saveznicima uvođenjem novih carina, koje će ostati na snazi sve dok Sjedinjene Američke Države ne dobiju mogućnost da kupe ili preuzmu ostrvo Grenland.
Kako je naveo u objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je najavio da će od 1. februara biti uvedene carine od 10 odsto na robu iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske.
Prema njegovim rečima, ove mere biće dodatno pooštrene 1. juna, kada će carine porasti na 25 odsto, i primenjivaće se sve dok se ne postigne dogovor o američkoj kupovini Grenlanda.
Tramp je istakao da pojedine evropske države vode, kako je rekao, "izuzetno opasnu politiku" u vezi sa Grenlandom, upozorivši da je time ugrožen svetski mir. Njegove izjave izazvale su oštre reakcije zemalja kojima je zapretio carinama.
Lideri tih država poručili su da neće podleći pritiscima i najavili koordinisan odgovor.
U međuvremenu, ambasadori zemalja Evropske unije pozvani su na hitne konsultacije u Briselu, a prema navodima tri diplomatska izvora za Rojters, sastanak bi trebalo da se održi danas popodne.
Juče su na Grenlandu održane velike antiameričke demonstracije i protesti protiv Trampove politike i namere da ovo ostrvo pripoji SAD.
O svemu što se juče dešavalo u vezi sa krizom oko Grenlanda i na samom ostrvu, možete pročitati OVDE.
Fon der Lajen razgovarala sa Makronom, Starmerom, Mercom i Meloni: Čuvamo suverenitet Grenlanda i Danske
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obratila se povodom aktuelne krize oko Grenlanda.
"Razgovarala sam sa generalnim sekretarom NATO-a, Emanuelom Makronom, Kirom Starmerom, kancelarom Mercom i Đorđom Meloni. Zajedno ostajemo čvrsti u našoj posvećenosti očuvanju suvereniteta Grenlanda i Kraljevine Danske.
Uvek ćemo štititi naše strateške ekonomske i bezbednosne interese. Suočićemo se sa ovim izazovima evropskoj solidarnosti staloženo i odlučno.“
Kosta sazvao vanredni sastanak Evropskog saveta
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta odlučio je da sazove vanredni sastanak Evropskog saveta kao odgovor na trenutnu krizu.
Kosta je na društvenoj mreži Iks objavio da je ovaj korak neophodan zbog novonastale situacije. Članove Evropskog saveta čine šefovi država ili vlada svih 27 članica Evropske unije, zajedno sa predsednikom Evropskog saveta i predsednicom Evropske komisije.
Ovaj sastanak na najvišem nivou usledio je odmah nakon današnjeg hitnog okupljanja ambasadora u Briselu. Glavna tema biće koordinacija zajedničkog odgovora na Trampove pretnje carinama i zaštita suvereniteta država članica.
Ovo nije prvi put da SAD pokušavaju da preuzmu Grenland
Ovo nije prvi put da SAD pokušavaju da preuzmu kontrolu nad Grenlandom – najvećim ostrvom na svetu. To čak nije ni prvi put da Donald Tramp pokušava da kupi tu teritoriju.
Novinari BBC napravili su hronološki pregled dosadašnjih napora SAD-a da dođu u posed ovog arktičkog ostrva:
1867: Američki državni sekretar Vilijam Sjuard iznosi ideju o pripajanju Grenlanda, zajedno sa Islandom.
1910: Moris Frensis Egan, američki ambasador u Danskoj, nudi danskoj vladi razmenu: Grenland u zamenu za Holandske Antile i filipinsko ostrvo Mindanao.
1946: Američki državni sekretar Džejms Birns iznosi prvu zvaničnu ponudu za kupovinu ostrva za 100 miliona dolara u zlatnim polugama – što bi danas vredelo otprilike 1,5 milijardi dolara.
2019: Tramp prvi put pokazuje interesovanje za kupovinu Grenlanda, što danska premijerka Mete Frederiksen odmah odbacuje, opisujući taj predlog kao „apsurdan”.
Diskutuje se o uvođenju carina u vrednosti od 93 milijarde evra
U Briselu je u toku hitan sastanak evropskih ambasadora na kojem se raspravlja o mogućem odgovoru na američke carine koje je uveo Donald Tramp. Prema pisanju lista Fajnenšel tajms, na stolu je nekoliko opcija.
Jedna od glavnih mera o kojima se diskutuje jeste uvođenje carina na američke proizvode u vrednosti od 93 milijarde evra. Ovaj paket kontramera bio je privremeno obustavljen u avgustu prošle godine nakon što je postignut trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Državama. Ta šestomesečna suspenzija ističe sledećeg meseca, osim ako Evropska komisija ne odluči da je produži.
Kao druga mogućnost pominje se ograničavanje pristupa američkim kompanijama tržištu Evropske unije. Takođe, očekuje se da će francuski predsednik Emanuel Makron zatražiti aktivaciju Instrumenta protiv prisile, koji omogućava Evropskoj uniji da uzvrati trećim zemljama koje vrše ekonomski pritisak na njene članice kako bi promenile svoje politike.
Zaključci sastanka ambasadora još uvek nisu objavljeni, preneo je Index.
Starmer rekao Trampu: Uvođenje kaznenih nameta greška
Britanski premijer Kir Starmer obavio je niz hitnih telefonskih razgovora sa Donaldom Trampom i evropskim liderima, pokušavajući da obuzda novu krizu nastalu zbog Trampovih pretnji carinama.
Starmer je Trampu direktno poručio da je uvođenje kaznenih nameta saveznicima zbog njihove uloge u NATO potpuno pogrešan potez. Naglasio je da je bezbednost na krajnjem severu zajednički prioritet saveza, a ne povod za trgovinski rat.
Pre razgovora sa Belom kućom, Starmer je usaglasio stavove sa danskom premijerkom Mete Frederiksen, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i šefom NATO Markom Ruteom.
On je potvrdio da London ostaje pri čvrstom stavu da je suverenitet nad Grenlandom isključivo pitanje Danske i lokalnog stanovništva.
Kanada: O budućnosti ostrva odlučuju Grenland i Danska
Premijer Kanade Mark Kerni rekao je večeras da Kanada univerzalno podržava principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta, uključujući njihovu primenu na Grenland i Kraljevinu Dansku.
"Kao što smo dosledno isticali, o budućnosti Grenlanda odlučuju isključivo Grenland i Danska.
Bezbednost Arktika — severnog i zapadnog krila NATO — od suštinskog je značaja za naš Savez. Kanada čvrsto veruje da je najbolji način za osiguranje Arktika zajednički rad unutar NATO. Kanada je zabrinuta zbog nedavne eskalacije.
Kanada značajno povećava bezbednost na Arktiku — jačanjem naše vojske i investiranjem u ključnu infrastrukturu. Nastavićemo da sarađujemo sa našim saveznicima kako bismo zaštitili ovaj kritični region, jer smo svi jači kada radimo zajedno."
Frederiksen: Situacija je duboko ozbiljna
Mete Frederiksen je u intervjuu za TV Avisen situaciju opisala kao „duboko ozbiljnu“, ističući da američki predsednik preti saveznicima i partnerima trgovinskim ratom. Poručila je da Danska i Evropa ne mogu da ustuknu: „Ne dozvoljavamo da nas ucenjuju. Na sreću, to je danas poruka iz svih evropskih prestonica.“
Premijerka je takođe naglasila da nema želju za eskalacijom, ali je ukazala na to ko profitira od ove situacije: – Moja procena je da Putin mora biti neobično srećan ovih dana, jer ovo stvara toliko nemira i nesigurnosti. Imamo mnogo neprijatelja širom sveta koji Evropi žele najgore, a sada im se to praktično servira na srebrnom tanjiru.
Zbog toga je zahvalila na podršci evropskih lidera, zaključivši: „Moramo pokazati od čega smo satkani, a mislim da Evropa upravo to sada i radi.“
Nova grupa danskih vojnika stigla na Grenland
Danska je tokom protekle nedelje povećala svoje vojno prisustvo na Grenlandu kao odgovor na sve veći pritisak SAD.
Danski mediji javljaju da je grupa danskih vojnika danas stigla u glavni grad Grenlanda, Nuk, u sklopu pojačanih aktivnosti Kopenhagena na toj teritoriji.
Norveški ministar: Oslo neće popustiti pod pritiscima
Norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Eide izjavio je da Norveška i njeni saveznici neće popustiti pred pritiscima.
Na konferenciji za medije u Oslu, koju je održao sa danskim kolegom, Eide je naglasio da živimo u „istorijskom i dramatičnom vremenu“. On je carine koje je najavio Donald Tramp otvoreno nazvao „pretnjama“, ali je poručio da Norveška i ostali saveznici ostaju pri svom stavu i da neće podleći takvim ucenama.
Rute pred početak Davosa: Radujem se susretu sa Trampom
Generalni sekretar NATO Mark Rute objavio je na platformi Iks da je bio u kontaktu sa Donaldom Trampom.
Rute je naveo da se raduje njihovom susretu u Davosu, gde sutra počinje Svetski ekonomski forum.
Danski ministar Rasmunsen: Trampove carine potpuno apsurdne
Danski ministar spoljnih poslova Lars Leke Rasmusen izjavio je večeras da su najnovije pretnje carinama potpuno apsurdne, jer su usledile odmah nakon što su evropske zemlje pojačale svoje prisustvo na Arktiku.
On ističe da je paradoksalno to što Tramp uvodi kaznene mere upravo zbog akcija kojima su saveznici pokazali da ozbiljno shvataju bezbednost, što je sam Tramp ranije zahtevao.
Leke je dodao da, uprkos trenutnoj situaciji, i dalje smatra da su njegovi nedavni razgovori sa visokim američkim zvaničnicima u Vašingtonu bili konstruktivni i da će nastaviti da radi na tome da američki predsednik odustane od namere da preuzme Grenland.
Ministar je naglasio da Danska ne sumnja u podršku Evrope, čak i ako bi trgovinski rat naneo veliku finansijsku štetu ostalim državama.
On je potvrdio da se deluje na dva fronta: održava se direktna veza sa Amerikancima, ali se istovremeno priprema i zajednički evropskiodgovor.
Na pitanja o tome kako će tačno Evropska unija uzvratiti na carine, Leke je ostao uzdržan, rekavši da je u ovom trenutku najpametnije ne otkrivati sve karte.
Zaključio je da je američki predsednik u najmanju ruku nepredvidiv, ali je podsetio da Amerika nije samo jedan čovek i da će Evropa insistirati na svojim principima, preneo je danski javni servis DR.
U toku vanredni sastanak ambasadora EU u Briselu
Ambasadori država članica Evropske unije održavaju vanredni sastanak u Briselu.
Kipar, koji trenutno predsedava Evropskom unijom, objavio je da je zatražio hitan sastanak ambasadora svih 27 država članica.
Diplomate EU brzo su osudile najavu predsednika SAD Donalda Trampa o uvođenju carina. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da bi takav potez mogao da „naruši transatlantske odnose i dovede do opasne spirale dalje eskalacije“.
Vlada Hrvatske se izjasnila o Grenlandu i carinama
Nemci napustili Grenland posle manje od 48 sati
Frederiksen: Danska ne traži konflikt
Premijerka Danske rekla je još jednom da Danska nije ta koja traži konflikt.
"Od izjave američkog predsednika o carinama, vlada je u intenzivnom dijalogu sa našim saveznicima. Između ostalog, razgovarala sam sa nizom svojih kolega, uključujući nemačkog Fridriha Merca, francuskog Emanuela Makrona i britanskog Kira Starmera.
Kraljevina Danska nailazi na veliku podršku. Istovremeno, sada je još jasnije da je ovo pitanje koje seže daleko izvan naših granica.
Zato je još važnije da ostanemo dosledni osnovnim vrednostima koje su stvorile evropsku zajednicu. Želimo saradnju i nismo mi ti koji traže konflikt. Drago mi je zbog jedinstvenih poruka sa ostatka kontinenta: Evropa ne dozvoljava da bude ucenjena."
Zajedničko saopštenje osam zemalja EU
Premijer Švedske Ulf Kristerson izdao je zajedničko saopštenje Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Švedske i Velike Britanije, koje su obuhvaćene Trampovim carinama od 10 odsto.
"Kao članice NATO, posvećeni smo jačanju bezbednosti Arktika kao zajedničkog transatlantskog interesa. Unapred koordinisana danska vojna vežba „Arktička izdržljivost“, sprovedena zajedno sa saveznicima, predstavlja odgovor na tu potrebu. Ova vežba ne predstavlja pretnju ni za koga.
Izražavamo punu solidarnost sa Kraljevinom Danskom i narodom Grenlanda. Nadovezujući se na proces započet prošle nedelje, spremni smo da se uključimo u dijalog zasnovan na principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koje čvrsto i dosledno podržavamo.
Pretnje uvođenjem carina podrivaju transatlantske odnose i nose rizik od opasne silazne spirale. Nastavićemo da nastupamo ujedinjeno i koordinisano u našem odgovoru. Posvećeni smo očuvanju svog suvereniteta."
Nemački vojnici danas napuštaju Grenland
Nemački vojni izviđački tim od 15 vojnika, koji je nedavno poslat na Grenland, danas bi trebao da napusti to arktičko ostrvo i da ode za Kopenhagen.
Danska premijerka odgovara Trampu: Evropa neće biti ucenjivana
Evropa neće biti ucenjivana pretnjama carina američkog predsednika Donalda Trampa, izjavila je danska premijerka Mete Frederiksen.
- Kraljevina Danska dobija veliku podršku. Istovremeno, sada je još jasnije da je ovo pitanje koje seže daleko van naših granica - navela je ona.
- Tim je važnije da čvrsto stojimo pri temeljnim vrednostima koje su stvorile evropsku zajednicu. Želimo da sarađujemo, a nismo mi ti koji traže sukob - dodala je Frederiksen.
Nemačka poručila Trampu: Nećemo dopustiti da nas ucenjujete
Nemačka i njeni evropski partneri neće dopustiti da ih Donald Tramp ucenjuje, izjavio je nemački ministar finansija i vicekancelar Lars Klingbajl.
Nemačka će uvek pružiti ruku SAD u cilju pronalaska zajedničkih rešenja, ali Berlin se po ovom pitanju ne može složiti s Vašingtonom, rekao je Klingbajl u izjavi.
- Zato šaljemo vrlo jasan signal: nećemo biti ucenjivani, i sledi evropski odgovor - dodao je.
Nemački mašinci traže od EU odgovor na američke carine
Nemačko udruženje mašinske industrije (VDMA) pozvalo je Evropsku komisiju da razmotri korišćenje svog "Instrumenta protiv prisile" kao odgovor na plan američkog predsednika Donalda Trampa o nametanju dodatnih carina evropskim zemljama u sporu oko Grenlanda.
Navedeni instrument omogućuje Evropskoj uniji da uzvrati trećim zemljama koje vrše ekonomski pritisak na države članice s ciljem promene njihovih politika.
- Ako EU ovde popusti, to će samo ohrabriti američkog predsednika da postavi sledeći smešni zahtev i zapreti novim carinama - rekao je predsednik VDMA Bertram Kavlat u izjavi u nedelju.
Danski ministar spoljnih poslova posetiće NATO saveznike
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen posetiće Norvešku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Švedsku radi razgovora o bezbednosnoj strategiji NATO-a za Arktik, saopštilo je njegovo Ministarstvo u nedelju.
Rasmusen će danas posetiti Oslo, u ponedeljak otputovati u London, a u četvrtak u Stokholm.
- U nestabilnom i nepredvidivom svetu, Danskoj su potrebni bliski prijatelji i saveznici - izjavio je Rasmusen u saopštenju za javnost.
- Naše zemlje dele stav da se svi slažemo oko potrebe jačanja uloge NATO-a na Arktiku, i radujem se raspravi o tome kako da to postignemo - rekao je on.
Evropa razmatra do sada nezamislivu odmazdu protiv Trampa
Zbog Trampovih carina vezanih uz Grenland, odnosi SAD i EU su na rubu pucanja. Evropski lideri razmatraju protivmere, uključujući i aktiviranje moćnog Instrumenta protiv prisile.
Finski premijer: Carine ne služe nikome i štete Evropi i SAD
Finski premijer Peteri Orpo izjavio je kako carine "nikome ne služe" i da bi naštetile i Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
- Stav Finske je da sva pitanja među saveznicima treba rešavati razgovorima, a ne pritiskom - rekao je Orpo.
Naveo je kako su Sjedinjene Države izrazile zabrinutost zbog bezbednosti na Arktiku, što je, prema njegovim rečima, ključno pitanje za Finsku.
- Nastojimo da očuvamo arktičku bezbednost zajedno sa svim našim saveznicima, poštujući pritom teritorijalni integritet Danske i Grenlanda - dodao je.
Orpo je zaključio poruku ponovivši svoj stav: "Carine bi naštetile i Evropi i SAD. One nikome ne služe. Blisko sarađujemo s našim evropskim partnerima i saveznicima."
Danski ministar odbrane: "Iskreno sam uzrujan"
Danski ministar odbrane Trels Lund Pulsen izrazio je žaljenje zbog carina koje američki predsednik Donald Tramp namerava da uvede nizu evropskih zemalja.
- Mislim da je neprihvatljivo ciljati zemlje koje sada preuzimaju odgovornost za našu zajedničku bezbednost u NATO-u - izjavio je.
Ministar je i juče kritikovao taj potez u objavi na društvenoj mreži X.
- Međunarodno pravo i teritorijalni suverenitet država ključni su za međunarodni mir i bezbednost. To moramo da zaštitimo s evropske strane - stoji u objavi.
Najavljeno je da će se Pulsen sutra sastati s generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.
Makron poziva EU na korišćenje "trgovinske bazuke"
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Evropsku uniju da upotrebi svoj instrument protiv prisile, takozvanu "trgovinsku bazuku", kao odgovor na carine koje bi mogla da uvede administracija Donalda Trampa, javlja francuska novinska agencija AFP.
Reč je o alatu koji EU može da koristi kada vlada neke druge države pokuša da izvrši ekonomski pritisak na države članice.
Taj instrument se, između ostalog, može iskoristiti za uskraćivanje prava kompanijama iz određene zemlje da ulažu ili učestvuju u javnim konkursima na području Unije.
Irska ministarka: Trampova pretnja je neprihvatljiva
Irska ministarka spoljnih poslova Helen Mekente osudila je pretnju američkim carinama, ocenivši je "potpuno neprihvatljivom i vrednom dubokog žaljenja".
Šta je to Trampova Zlatna kupola?
Predsednik SAD Donald Tramp i zvaničnici njegove administracije istakli su Grenland kao ključnu lokaciju za uspostavu novog antiraketnog štita pod nazivom "Zlatna kupola".
Sistem je zamišljen kao odbrana Sjedinjenih Američkih Država od naprednih vojnih pretnji. Ideja o novom odbrambenom sistemu prvi put je predstavljena izvršnom uredbom prošle godine, u kojoj se poziva na stvaranje "Gvozdene kupole za Ameriku" radi zaštite od potencijalno "katastrofalnih" pretnji koje su postale "intenzivnije i složenije".
Ministar rata Pit Hegset izjavio je 20. maja kako će se sistem sastojati od više slojeva "preko kopna, mora i svemira, uključujući senzore i presretače bazirane u svemiru".
Donald Tramp je dodao da će štit moći da presreće projektile "čak i ako su lansirani s drugih strana sveta, i čak i ako su lansirani u svemiru". Pojedini delovi programa biće smešteni na lokacijama poput Floride, Indijane i Aljaske.
Iako administracija nije objavila detalje o specifičnoj ulozi Grenlanda, pretpostavlja se da bi ostrvo služio kao lokacija za sistem ranog upozoravanja. Na Grenlandu se već nalazi američka svemirska baza Pitufik, opremljena senzorima koji su postavljeni tokom Hladnog rata za detekciju balističkih projektila koji bi mogli da budu lansirani preko Arktika.
Stručnjaci upozoravaju da su postojeći američki odbrambeni sistemi neadekvatni za odbranu od potencijalnog napada Kine ili Rusije, koje poseduju arsenale s više stotina projektila.
Cena novog sistema biće veoma visoka. Kongresni odbor za budžet procenio je da bi troškovi svemirske komponente sistema mogli da dosegnu 542 milijarde dolara (oko 404 milijarde funti) tokom dvadesetogodišnjeg razdoblja.
Španski premijer: Američka invazija na Grenland bi usrećila Putina
Španski premijer Pedro Sančez tvrdi da bi američka invazija Grenlanda usrećila Putina, legitimisala rusku agresiju i bila kobna za NATO.
Bivši šef NATO-a: Osvajanje Grenlanda bio bi kraj svetskog poretka
Američko nasilno preuzimanje Grenlanda bio bi "kraj svetskog poretka kakvog poznajemo", izjavio je bivši generalni sekretar NATO-a i nekadašnji danski premijer Anders Fog Rasmusen. On je jezik Donalda Trampa o Grenlandu uporedio s onim "gangstera" u Rusiji i Kini, koje bi SAD trebale da pokušaju da kontrolišu, piše Financial Times.
- Za mene je to bio bolan proces. Od detinjstva sam Sjedinjene Države smatrao prirodnim vođom slobodnog sveta. Čak sam govorio o SAD kao o svetskom policajcu - rekao je Rasmusen, koji je poslao danske trupe da se bore uz SAD u Avganistanu.
- Sada vidimo da Sjedinjene Države koriste jezik koji je prilično blizak gangsterima koje bi trebalo kontrolisati u Moskvi, Pekingu itd.- dodao je.
Rasmusen je takođe upozorio da takve podele na Zapadu idu na ruku Rusiji.
- Siguran sam da se Moskva nada da će Grenland postati santa leda koja će potopiti NATO - rekao je, zaključivši: "Dakle, ovo nadilazi Dansku i Grenland... Osvajanje Grenlanda bio bi kraj svetskog poretka kakvog poznajemo."
Britanska ministarka: Budućnost Grenlanda je stvar naroda Grenlanda
Britanska ministarka kulture Liza Nendi izjavila je kako je budućnost Grenlanda "stvar naroda Grenlanda", istovremeno nazivajući nove američke carine "pogrešnim pristupom".
- O našem stavu o Grenlandu se ne može pregovarati. To smo vrlo jasno dali do znanja. I nastavićemo to jasno da dajemo do znanja - poručila je ministarka.
Dodala je kako je to stajalište bilo izneseno i Trampovoj administraciji i da britanska vlada veruje kako je "potrebno raditi zajedno" na rešavanju "ozbiljnih izazova" s kojim se svet trenutno suočava.
Tramp stiže u Davos na sastanak s evropskim liderima
Donald Tramp će kasnije ove nedelje prisustvovati Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj, gde će se okupiti i lideri Francuske, Nemačke, Holandije i Finske. Skupu će se pridružiti i predstavnici NATO članica poput Kanade, Španije i Belgije.
Očekuje se da će Tramp održati govor na forumu u sredu. Glavna tema ovogodišnjeg okupljanja je pitanje "kako možemo da sarađujemo u svetu s više sukoba?".
Među evropskim liderima koji s interesom iščekuju njegovo izlaganje na tu temu su i Emanuel Makron, Fridrih Merc i Ursula fon der Lajen.
Đorđa Meloni: Naši vojnici mogli bi da učestvuju u misiji
Italijanska premijerka Đorđa Meloni pojasnila je stav vlade o mogućem vojnom angažmanu na Grenlandu, nakon što je ministar odbrane Gvido Krozeto ranije izrazio sumnju u svrsishodnost takve misije.
Ministar Krozeto je u petak, kako prenosi italijanska novinska agencija ANSA, doveo u pitanje što "sto, dvesta ili trista vojnika bilo koje nacionalnosti može da učini" na tom području.
- Zvuči kao početak vica - rekao je.
Holandski ministar Trampovu pretnju carinama za Grenland nazvao ucenom
Holandski ministar spoljnih poslova izjavio je da je pretnja američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti nove carine evropskim saveznicima dok ne pristanu da prodaju Grenland Sjedinjenim Državama "ucena".
- To što radi je ucena i nije potrebno. Ne pomaže savezu (NATO-u), a takođe ne pomaže Grenlandu - rekao je David van Vil u intervjuu na holandskoj televiziji.
Nove fotografije sa Grenlanda
Fotografije sa jučerašnjeg velikog protesta na Grenlandu
Berni Sanders: Uništavanje naših najbližih saveza je ludost
Demokratski senator Berni Sanders uputio je apel američkim političarima nakon što je Tramp najavio nove carine. U objavi na društvenoj mreži X, Sanders je naveo da Tramp nameće carine za osam NATO saveznika zbog njihove podrške danskoj autonomiji Grenlanda.
- Uništavanje naših najbližih saveza kako bi se preuzeo Grenland, koji nam Danska već dopušta da slobodno koristimo je ludost. Kongres mora reći NE - poručio je Sanders.
Amerika tajno prikupljala podatke o vojnim bazama na Grenlandu
Sjedinjene Američke Države pokušale su 2025. godine da prikupe podatke o vojnim bazama, lukama i aerodromima na Grenlandu, zaobilazeći pritom zvanične kanale u Kopenhagenu.
Ovaj potez je izazvao zabrinutost u danskom Ministarstvu odbrane i vojnom vrhu, pokazuju do sada nepoznati dokumenti danske odbrane. Sjedinjene Američke Države zatražile su informacije o "lukama" i "mestima za iskrcavanje" na Grenlandu.
Prema dokumentima, američka strana je neformalno i bez uključivanja danskih vlasti pokušala od danskih kolega na Grenlandu da dobije informacije o infrastrukturi.
Zbog obzira prema "strateškoj klimi" u odnosu na Grenland, o tome je odmah obavešteno Ministarstvo odbrane, kao i sam vrh danske odbrane, uključujući načelnika.
Potez je u Danskoj izazvao zabrinutost jer bi se prikupljene informacije potencijalno mogle iskoristiti u planiranju američkog napada ili invazije na Grenland.
Danska vojska uspostavlja vojno područje na "kraju sveta" u Nuku
Danske odbrambene snage uspostavile su u subotu u 16 sati privremeno vojno područje na periferiji Nuka. Reč je o području koje je na grenlandskom poznato kao Qinngorput, a na danskom kao Verdens Ende, odnosno "Kraj sveta", izvestila je grenlandska policija u saopštenju za javnost.
Odbrambene snage koristiće ovo područje za skladištenje opreme. U saopštenju se dodaje kako se lokacija već od ranije koristi za skladištenje.
Navedeno je kako će područje biti pod stalnim nadzorom.
- U području će biti stalna bezbednost i neovlašćenim osobama neće biti dopušten pristup ograđenom području. Uzeti su u obzir bezbednost i lokalno područje, a postavljeni su relevantni znakovi i barijere za usmeravanje učesnika u saobraćaju i pešaka.
Produžen boravak nemačke vojske na Grenlandu
Boravak nemačkog vojnog osoblja na Grenlandu, prvobitno planiran na samo tri dana, produžen je na neodređeno vreme. Tim od 15 članova nalazi se na ostrvu od petka, a još uvek je neizvesno kada će moći da se vrati, saopštila je nemačka vojska za BILD.
- Koliko će misija trajati, još uvek je nejasno - izjavio je vođa ekspedicije Stefan Pauli.
Prema pisanju medija, nekoliko pokazatelja upućuje na to da bi vojna prisutnost mogla da potraje duže od prvobitno planiranog. U Nuku se obnavlja dvorana, a za smeštaj vojnika doprema se i brod-hotel.
Grenlandske vlasti takođe su odobrile uspostavu privremenog vojnog područja na periferiji naselja Qinngorput u Nuku. Prema navodima policije, to područje će se koristiti za skladištenje vojne opreme.
Otkriveno kako EU planira da odgovori Trampu - zaustavlja istorijski sporazum
Evropski parlament neće ratifikovati trgovinski sporazum sa SAD nakon što je Tramp uveo nove carine zbog spora oko Grenlanda. EU preti kontramerama, uključujući i tzv. "trgovinsku bazuku".
Šefica EU za spoljne poslove: "Kina i Rusija sigurno uživaju u ovome"
Šefica spoljne politike Evropske unije Kaja Kalas upozorila je da od pretnji carinama Donalda Trampa najviše profitiraju kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin, što je navela u objavi na platformi X.
- Kina i Rusija sigurno uživaju u ovome. Oni su ti koji profitiraju od podela među saveznicima - napisala je Kalas.
Prema njenim rečima, pitanja bezbednosti Grenlanda trebala bi da se reše unutar okvira NATO-a. Takođe je istakla da će ostvarenje Trampovih pretnji carinama imati negativne ekonomske posledice na obe strane Atlantika.
Kalas je naglasila i da neslaganja oko Grenlanda ne smeju da odvrate pažnju od sveukupnog zadatka NATO-a, a to je doprinos okončanju rata u Ukrajini.
Kako su reagovale države kojima Tramp preti?
Osam zemalja suočava se s novim američkim carinama od 10 odsto na izvoz, koje bi trebale da stupe na snagu 1. februara, najavio je Donald Tramp. Predviđeno je da će se carine u junu povećati na 25 odsto, a u međuvremenu su pristigle reakcije svih osam pogođenih država.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Roke Rasmusen izjavio je po povratku iz Vašingtona da Trampova najava "dolazi kao iznenađenje" nakon "konstruktivnog sastanka" s predsednikovim timom.
Premijer Velike Britanije Kir Starmer poručio je kako je nametanje carina saveznicima "potpuno pogrešno".
Francuski predsednik Emanuel Makron naglasio je da na "nas nikakvo zastrašivanje niti pretnja neće uticati", opisavši Trampove pretnje carinama kao "neprihvatljive".
Nemačka vlada je saopštila kako će o svom odgovoru odlučiti u dogledno vreme.
Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da on i njegovi evropski partneri "neće dopustiti da budu ucenjeni" pa je Trampovu pretnju opisao kao "pitanje EU".
Holandija je takođe "primila k znanju" nove carine i razmotriće jedinstven odgovor, izjavio je njen ministar spoljnih poslova.
Finski predsednik Aleksander Stub poručio je američkom kolegi da "među saveznicima, pitanja se najbolje rešavaju razgovorom, a ne pritiskom".
S tim se složio i norveški premijer Jonas Gahr Store, koji je naglasio da "pretnjama nema mesta među saveznicima", i potvrdio da je Grenland "deo Kraljevine Danske".
Vođa demokrata u Senatu: Blokiraćemo Trampove carine Evropljanima
Čak Šumer, vođa demokrata u američkom Senatu, rekao je kasno juče da će blokirati uvođenje carina kojima je predsednik Donald Tramp zapretio evropskim saveznicima zbog spora oko Grenlanda.
- Nepromišljene carine Donalda Trampa već su povisile cene i naškodile našoj ekonomiji, a sada samo pogoršava stvari - rekao je Šumer u saopštenju.
- Neverovatno je da želi da poveća glupost uvođenjem carina našim najbližim saveznicima zbog svoje donkihotovske misije da preuzme Grenland - rekao je Šumer.
- Demokrate u Senatu predstaviće predlog zakona kojim će se blokirati te carine pre nego što nanesu dodatnu štetu američkoj ekonomiji i našim saveznicima u Evropi - rekao je on.
Zakazan hitan sastanak EU danas popodne
Predstavnici zemalja članica Evropske unije sastaće se danas na posebnoj sednici nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio sankcijama zbog Grenlanda, javlja nemačka agencija dpa.
Džon Bolton: Tramp je pretnja!
Pretnja Donalda Trampa uvođenjem carina za osam evropskih zemalja zbog njihovih stavova o Grenlandu njegov je najopasniji i najrazorniji potez, piše za britanski Telegraf Džon Bolton, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u prvom mandatu Donalda Trampa. Pretnja je bez presedana, nerazumna i suprotna temeljnim američkim interesima, dodaje Bolton.